Опремање подземних резервоара паметним одводним вентилима.

Мицроспхере 2.0 технологија је револуционарна иновација коју је постигао Институт за истраживање нафтних и гасних процеса базиран на практичном развоју нафтних поља и потребама производње. Надовезујући се на технологију заливања воде побољшане нано-микросфером, ово решење се фокусира на решавање дуготрајних уских грла која су ограничавала развој. Приступ карактерише циљана открића и прецизне мере. Ова технологија у суштини инсталира интелигентни вентил за контролу протока на подземне резервоаре нафте, омогућавајући потпуну контролу над смером тока воде и временом зачепљења. У поређењу са сличним страним производима, Мицроспхере 2.0 технологија води свеобухватно у показатељима учинка, заиста успостављајући ефикасну контролу профила и систем заливања који карактерише „дубоко продирање, прецизно зачепљење и дуготрајна ефикасност“.

Резервоари нафтних поља су густи и чврсти, са пречником пора мањим од 1/30 ширине људске косе. Суочавајући се са развојним изазовом светске класе „нафта присутна у бушотинама, али не може да тече“, технологија хидрауличког фрактурисања постала је кључна подршка економском развоју резервоара ниске пропусности. Међутим, због геолошких ограничења, проблеми као што су каналисање убризгане воде кроз доминантне путеве, неефикасна циркулација и неуједначено плављење воде постали су истакнути, озбиљно ограничавајући економске користи од поплава воде и одрживу стабилност производње нафте.

Решавајући овај изазов, институт је предложио основни технички приступ: контролу микросфера пречника приближно 50 нанометара да би се одржала стабилна мала величина честица током почетне фазе убризгавања. Како микросфере мигрирају са убризганом течношћу дубоко у формацију, оне се полако шире, прецизно зачепљују доминантне проточне канале високе пропустљивости, ефикасно проширују запремину плављења воде и континуирано побољшавају перформансе развоја плављења водом.

Данас, Мицроспхере 2.0 технологија служи као кључна технологија за обезбеђивање стабилне и повећане производње нафтних поља. То је смањило стопу опадања у главним резервоарима за 2 до 4 процентна поена, што је резултирало ригидним смањењем стопе природног опадања и стопе повећања исечености нафтног поља.